Glaukom je poznat i kao “tihi kradljivac vida” – u ranim stadijumima najčešće ne daje nikakve simptome, a jednom nastalo oštećenje vidnog živca ne može se povratiti. Upravo zato je redovan, kompletan oftalmološki pregled jedini pouzdan način da se glaukom otkrije dovoljno rano da bi lečenje bilo uspešno. U Očnoj bolnici prof. dr Džinić dijagnostika glaukoma obuhvata kompletan set pregleda – od merenja očnog pritiska do analize vidnog polja i vidnog živca – kojima se bolest otkriva, klasifikuje i prati tokom vremena.
Šta je glaukom?
Glaukom (zelena mrena) je vodeći uzrok ireverzibilnog (nepovratnog) slepila u svetu – od njega boluje oko 80 miliona ljudi širom sveta. Reč je o hroničnoj, progresivnoj bolesti očnog (optičkog) živca, koja najčešće nastaje kao posledica povećanja intraokularnog (očnog) pritiska. Glaukom je poznat i kao “tihi kradljivac vida”, jer u ranim stadijumima najčešće ne daje nikakve simptome – potrebni su meseci do godina oštećenja očnog živca da bi se simptomi uopšte uočili, zbog čega su rano otkrivanje i lečenje najvažniji koraci u prevenciji gubitka vida.
Na očnom dnu (retini) se prijem svetlosnih impulsa različitim mehanizmima prevodi u električne impulse, a sva nervna vlakna se na jednom mestu grupišu i formiraju papilu vidnog živca (papilla nervi optici). Od papile počinje očni živac – veza između oka i mozga kojom se impulsi sa retine prenose do mozga, gde se formira slika koju vidimo. Kada je intraokularni pritisak povećan, dolazi do smanjenja ishrane papile vidnog živca i postepenog propadanja nervnih vlakana. Oštećenje vlakana dovodi do nastanka slepih mrlja, odnosno gubitka delova vidnog polja, što nazivamo skotom. Gubitak vida kod glaukoma počinje na periferiji vidnog polja i, ukoliko se bolest ne leči, postepeno zahvata i centralni vid.
Očni pritisak nastaje kao rezultat ravnoteže tečnosti u oku: oko neprestano proizvodi očnu vodicu, a njen višak izlazi iz oka kroz poseban sistem za odvod. Za normalne vrednosti očnog pritiska uzimaju se vrednosti između 10 i 21 mmHg. Očni pritisak je jedini poznati faktor rizika za glaukom na koji se lečenjem može delovati.
U retkim slučajevima mogu se izmeriti povišene vrednosti očnog pritiska bez ikakvog oštećenja vidnog živca – to stanje se naziva okularna hipertenzija. S druge strane, postoji i oblik glaukoma kod kog je očni pritisak uslovno u granicama normalnih vrednosti (tzv. normotenzivni glaukom) – oštećenje živca ipak nastaje, najčešće usled njegove povećane osetljivosti ili poremećaja lokalne cirkulacije. Ova dva stanja dodatno pokazuju zašto merenje samog pritiska nije dovoljno za postavljanje ili isključivanje dijagnoze – neophodna je kompletna dijagnostika opisana u nastavku.
Vrste glaukoma
Primarni glaukom otvorenog ugla (POAG) – najčešća forma, čini oko 60% svih glaukoma. Karakteriše ga povećan otpor u trabekularnoj mreži, dok sam drenažni ugao ostaje otvoren. Najčešće protiče bez simptoma i dovodi do postepenog, neprimetnog gubitka perifernog vida.
Primarni glaukom zatvorenog ugla (PACG) – ređa forma, nastaje usled zatvaranja drenažnog ugla (najčešće zbog tzv. pupilarnog bloka). Akutni napad je hitno stanje sa jakim bolom, glavoboljom, zamućenim vidom i haloom oko izvora svetlosti.
Primarni kongenitalni glaukom – retka bolest prisutna od rođenja, deli se na novorođenački, infantilni i oblik sa kasnim početkom, prema uzrastu u kom se javlja.
Sekundarni glaukomi – nastaju kao posledica drugog oboljenja ili povrede oka (npr. uveitični ili neovaskularni glaukom, često udružen sa dijabetesom).
Procenjuje se da oko 3% svetske populacije boluje od glaukoma, a učestalost raste sa godinama – čak 10% osoba starijih od 70 godina ima glaukom. Porodična anamneza je veoma važna – prisustvo glaukoma kod brata ili sestre povećava rizik od njegovog nastanka četiri do devet puta.
Ko treba da se pregleda i koliko često?
S obzirom na to da najčešći tip glaukoma u ranim fazama ne daje simptome, preporučuje se:
Kompletan oftalmološki pregled nakon 40. godine života, čak i bez ikakvih smetnji vida.
Raniji i češći pregledi ukoliko postoje faktori rizika: porodična anamneza glaukoma, povišen krvni pritisak, dijabetes, dugotrajna terapija kortikosteroidima, izražena kratkovidost ili ranija povreda oka.
“Skrining” pregled na kome se meri samo očni pritisak nije dovoljan da bi se bolest pouzdano otkrila ili isključila – neophodan je kompletan pregled opisan u nastavku.
Simptomi – kada odmah potražiti pomoć?
Primarni glaukom otvorenog ugla, kao najčešći oblik, obično ne daje simptome sve do uznapredovale faze, kada pacijent primeti sužavanje vidnog polja. Zbog toga se ne treba oslanjati na simptome, već na redovne preglede. Ipak, postoji situacija koja zahteva hitnu reakciju:
Akutni napad glaukoma zatvorenog ugla manifestuje se naglim, jakim bolom u oku ili glavoboljom, zamućenim vidom, obojenim haloom oko izvora svetlosti, mučninom i povraćanjem. Ovo je hitno stanje – potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć, bez čekanja.
Napredovanje gubitka vida kod nelečenog glaukomaNapomena: prikaz je ilustrativan i pojednostavljen, radi lakšeg razumevanja kako izgleda napredovanje bolesti bez lečenja. Upravo zato što je rani glaukom najčešće bez simptoma, redovni pregledi su ključni za očuvanje vida.
Kako izgleda pregled i dijagnostika glaukoma?
Jedini siguran način da se glaukom dijagnostikuje jeste kompletan oftalmološki pregled, koji uključuje:
Tonometriju – merenje intraokularnog (očnog) pritiska. “Zlatni standard” i dalje predstavlja Goldmanova aplanaciona tonometrija: nakon kapi lokalnog anestetika, lekar posebnim uređajem uz pomoć plavog svetla nežno dodirne prednju površinu oka i očita vrednost pritiska. Merenje je potpuno bezbolno i traje svega par sekundi.
Pahimetriju – merenje debljine rožnjače, koje omogućava precizniju procenu i tumačenje izmerene vrednosti očnog pritiska.
Gonioskopiju – pregled komornog (drenažnog) ugla oka pomoću specijalnog gonioskopskog sočiva, kojim se utvrđuje da li je ugao otvoren ili zatvoren.
Oftalmoskopiju i OCT – procenu stanja papile vidnog živca, debljine sloja nervnih vlakana i stepena eventualnog oštećenja.
Perimetriju – kompjuterizovano ispitivanje vidnog polja, kojim se utvrđuje postojanje i veličina slepih mrlja (skotoma).
Nakon postavljanja dijagnoze, perimetrija se ponavlja na svakih 6 do 8 meseci tokom prve tri godine, a potom jednom godišnje, radi praćenja napredovanja bolesti. Učestalost ostalih kontrola prilagođava se stadijumu bolesti i proceni lekara.
Kako se leči glaukom?
Lečenje glaukoma je stepenasto – prvo se primenjuju kapi, potom, po potrebi, laserska terapija (YAG laser),a operacija se predlaže tek kada ove metode više nisu dovoljne da drže očni pritisak pod kontrolom. Cilj lečenja nikada nije da vrati već izgubljen vid, već da zaustavi ili uspori dalje propadanje vidnog živca. Detaljno o hirurškim tehnikama (trabekulektomija, drenažne valvule, MIGS, laser) pogledajte u posebnom tekstu o operaciji glaukoma.
Zašto odabrati Dr Džinić?
35+ godina iskustva u dijagnostici i lečenju očnih bolesti.
Kompletna dijagnostika glaukoma na jednom mestu – tonometrija, pahimetrija, gonioskopija, OCT i perimetrija.
Precizno, dugoročno praćenje napredovanja bolesti i efekta terapije.
Stepenast, individualan pristup lečenju – od kapi, preko lasera, do operacije, kada je potrebna.
Sve usluge na jednom mestu – od dijagnostike, preko terapije, do optike.
Česta pitanja o pregledu i dijagnozi glaukoma
Da li merenje očnog pritiska samo po sebi može isključiti glaukom? Ne. Postoji oblik glaukoma sa normalnim pritiskom (normotenzivni glaukom), kao i stanje povišenog pritiska bez glaukoma (okularna hipertenzija). Pouzdana dijagnoza zahteva kompletan pregled, uključujući pregled vidnog živca i vidnog polja.
Od koje godine treba redovno kontrolisati oči zbog glaukoma? Preporučuje se kompletan pregled nakon 40. godine života, a ranije ukoliko postoje faktori rizika poput porodične anamneze, dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska.
Da li je pregled na glaukom bolan? Ne. Svi delovi pregleda – tonometrija, pahimetrija, gonioskopija, OCT i perimetrija – su bezbolni, a kod pojedinih se prethodno ukapaju kapi lokalnog anestetika.
Zašto se pregled vidnog polja ponekad mora ponoviti? Rezultat perimetrije zavisi od koncentracije i saradnje pacijenta tokom testa. Ukoliko nalaz nije dovoljno pouzdan usled umora, ponavljanje je uobičajena praksa.
Da li porodična istorija glaukoma znači da ću sigurno oboleti? Ne, ali značajno povećava rizik – četiri do devet puta u odnosu na opštu populaciju – zbog čega se osobama sa glaukomom u porodici preporučuju raniji i redovniji pregledi.
Šta ako mi se na pregledu otkrije samo povišen pritisak, bez drugih promena? To se naziva okularna hipertenzija. Lekar će proceniti stepen rizika i odlučiti da li je potrebna terapija ili samo redovno praćenje.