Da li ste znali da čak 30 miliona ljudi u svetu, godišnje treba da operiše katarktu? Samo trećina to i učini. Procenjuje se da je katarakta danas vodeći uzrok slepila.
Katarakta
Katarakta – “siva mrena”, predstavlja zamućenje prirodnog sočiva. Vodeći je, izlečivi, uzrok gubitka vida u populaciji starijoj od 50 godina. Smatra se da nastaje kao posledica poremećaja u metabolizmu sočiva, što dovodi do postepenog zadebljavanja i uzrokuje smanjenje njegove providnosti, a samim tim i slabljenje, odnosno gubitak vidne oštrine. Najčešće se javlja kod starijih osoba, kada govorimo o tzv. senilnoj, odnosno staračkoj katarakti. Može se javiti i kod mlađih osoba, kada najčešće nastaje bilo urođeno ili kao posledica povreda, uzmimanja određenih lekova (kortikosteroida), zračenja, metaboličkih poremećaja (npr. neregulisan dijabetes melitus) itd. Genetska predispozicija takođe igra značajnu ulogu, ima tendenciju da se prenosi ženskom linijom, sa ranijim pojavljivanjem u narednim generacijama. Promene u sočivu se mogu odvijati na više načina, a zajednička karakteristika im je da prouzrokuju stanje koje nazivamo – kataraktom.
Rani znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu katarakte, često se razvijaju postepeno i obično različito zahvataju oba oka: zamućen ili mutan vid; pojačan odsjaj i poteškoće u vidu pri jačem suncu, farovima automobila noću ili jakim veštačkim osvetljenjima, ali i poteškoće pri vožnji ili gledanju u uslovima slabog osvetljenja; pojavljivanje prstenova oko izvora svetlosti; promena osećaja za boje (izgledaju izbledele ili dobijaju žućkastu nijansu); učestalije promene dioptrije i potreba za drugačijim naočarima ili kontaktnim sočivima u odnosu na prethodno određene.
Faktori rizika za razvoj katarakte uključuju sledeće:
- postojanje sistemskih bolesti, među kojima i dijabetesa (povišenog nivoa šećera u krvi); hipotiroidizma, ili hipertiroidizma – povećavaju verovatnoću da se katarakta razvije brže i ranije u životu
- Upotreba nekih medikamenata, npr. kortikosteroida (oralno, intravenski ili inhalaciono)
- Povećano izlaganje UV zračenju, kao i nekim toksinima
- Pušenje
- Prethodne očne bolesti, kao što su određene vrste glaukoma, dugotrajni zapaljenski procesi pojedinih delova oka (najčešće prednji uveitisi)
- Povrede oka (traumatska katarakta)
- Prethodne operacije očiju
- Postojanje visoke kratkovidosti (velikih minus dioptrija)
- Genetska predispozicija
- Katarakta povezana sa dermatološkim bolestima
- Terapija zračenjem ili hemioterapija
- Prekomerno konzumiranje alkohola.
KLASIFIKACIJA (PODELA) KATARAKTI
Katarakte se uslovno mogu klasifikovati na različite načine i postoji više vrsta podela. Neke od njih su prema mestu koje zamućenja zauzimaju unutar sočiva: nuklearne, kortikalne, prednje i zadnje subkapsularne, zadnje ili prednje polarne, katarakta u vidu “Božićne jelke” (polihromatska). Takođe, razvrstavaju se i prema stepenu “zrelosti” na: nezrele, zrele, prezrele, Morgagni (“Morganijeva” – prezrela katarakta, kod koje su delovi korteksa sočiva počeli, na neki način, već da se razgrađuju). Mogu biti još i urođene (kongenitalne) ili stečene tokom života, a možemo ih i dodatno podeliti prema uzroku njihovog nastanka: na one nastale starenjem, traumatske (kod različitih povreda oka, jonizujućeg, IC i UV zračenja, hemijskih i povreda električnom strujom), uzrokovane lekovima (kortikosteroidi, fenotijazini, miotici, amiodaron, neki statini, tamoksifen), metaboličke (dijabetes melitus, galaktozemija, hipokalcemija, Vilsonova bolest, miotonična distrofija, deficit u ishrani, ekscesivni unosa alkohola, pušenje), kod upalnih stanja oka (najčešće uveitisi), pseudoeksfolijativnog sindroma, atopijskog dermatitisa, kod određenih vrsta glaukoma itd.
Češće vrste katarakti:
- KATARAKTE KOD DECE
Katarakte se kod dece mogu javljati u različitom uzrastu i njihov nastanak može imati razne uzroke. Mogu postojati na jednom ili na oba oka i značajno varirati u morfologiji i stepenu zamućenja — od malih, tačkastih, do potpunog zamućenja sočiva. Shodno tome, uticaj na vid, tok lečenja i prognoza, takođe mogu biti različiti. Postoji mogućnost rađanja sa kataraktom i takve katarakte se nazivaju urođenim (kongenitalnim). Izuzetno retko se javljaju, manje od 1% svih katarakti. Oko jedne trećine dece, koja se rađa sa kataraktom, ima određene genetske predispozicije. Procenjuje se da su kongenitalne katarakte odgovorne za 5% do 20% slučajeva slepila i predstavljaju vodeći uzrok oštećenja vida u svetu kod dece, zbog čega je njihova rana detekcija od ključnog značaja. Ukoliko se jave u kasnijem uzrastu, govorimo o infantilnim i juvenilnim kataraktama.
- STEČENE KATARAKTE KOD ODRASLIH
Sočivo je važna komponenta refraktivnog sistema oka, odgovorno za fokusiranje svetlosti na očnom dnu, radi stvaranja jasnih slika. Njegova prozirnost, refraktivni indeks (stepen prelamanja svetla) i biomehanička svojstva su od suštinskog značaja za održavanje njegove funkcije. Ono prilagođavanjem svog oblika, omogućava i akomodaciju (podešavanje fokusa) na različitim udaljenostima gledanja. Međutim, starenjem i nakupljanjem patoloških faktora, mehanička svojstva sočiva postepeno prolaze kroz degenerativne promene, uključujući smanjenje elastičnosti, slabljenje akomodativne sposobnosti, ali i smanjenje njegove transparentnost, doprinoseći nastanku i progresiji katarakte.
Jednom kada se pojavi, kataraktu više nije moguće izlečiti ni kapima, ni naočarama, niti posebnom ishranom. Hirurško uklanjanje katarakte predstavlja jedini utvrđeni tretman njenog lečenja.
Ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme dolazi do daljeg napredovanja i postepenog zamagljenja svih slojeva sočiva (nukleusa i korteksa) i nastanka tzv. zrele katarakte. Sočivo je u celosti zamućeno, neprovidno i moguće ga je uočiti i golim okom kao beličastu masu u zeničnom otvoru. Osobe u ovakvom stadijumu katarakte, imaju izrazito smanjenu vidnu oštrinu i najčešće mogu da razlikuju samo svetlost od tame. Operacije zrele katarkte su složenije, ali ipak izvodljive.
- NUKLEARNA KATARAKTA
Kada katarakta nastaje kao rezultat prirodnog procesa starenja, najčešće nastaje tzv. nuklearna katarakta. Ona predstavlja zamućenje centralnog dela – nukleusa sočiva i dovodi do zamagljenja vida, smanjenja intenziteta boja i nejasnog vida udaljenih predmeta. Prilikom razvijanja nuklearne katarakte, zadebljanje centralnog dela sočiva – nukleusa dovodi do promene indeksa prelamanja svetlosti, što najčešće uzrokuje poboljšanje vida predmeta koji su u neposrednoj blizini. Ukoliko ste pre razvijanja katarkte bili dalekovidi (imali plus dioptriju u naočarama za daljinu), možete primetiti da dolazi do poboljšanja vašeg vida, odnosno da bolje vidite bez naočara nego sa njima. Ovo poboljšanje je prolaznog karaktera i ne predstavlja izlečenje katarakte, već ukazuje na njen dalji napredak. Katarakta će nastaviti da se razvija, a vidna oštrina da postepeno slabi. Ukoliko ovakve katarakte uznapreduju, teže ih je ukloniti operacijom standardne fakoemulzifikacije, zbog njihove velike gustine.
- KORTIKALNA KATARAKTA
Kortikalna katarakta nastaje kada deo vlakana sočiva, koji okružuje njegov centralni deo – nukleus, postane zamućen i takođe je vezana za prirodni proces starenja. Zamućenja tog kortikalnog dela sočiva, odakle i naziv za ovu vrstu katarakte, počinju kao bele, klinaste mrlje ili pruge na spoljašnjoj ivici sočiva. Kako katarakta polako napreduje, “pruge” se šire ka centru, najčešće poput “paoka na točku” i sve više utiču na prolazak svetlosti u oko. Najčešći simptom kortikalne katarakte je odsjaj, naročito od farova automobila, tokom vožnje noću. Često, prilikom razvijanja kortikalne katarakte, dolazi do povećanja plus dioptrija.
- ZADNJA SUBKAPSULARNA KATARAKTA
Zadnja subkapsularna katarakta predstavlja zamućenje dela sočiva koje se nalazi ispred zadnje kapsule, odnosno, ispred zadnjeg dela “vrećice” u kojoj sočivo stoji. Ova vrsta katarakte se češće javlja kod mlađih pacijenata, u poređenju sa kortikalnim ili nuklearnim kataraktama. Dodatni faktori koji mogu pospešiti nastanak ove vrste katarakte su i: poremećaj ravnoteže kalcijuma, atopija, jonizujuće zračenje, dugotrajna primena određenih lekova – npr. kortikosteroida, neka sistemska oboljenja – kao što je dijabetes, ali i miopija, zapaljenski procesi pojedinih delova oka, povrede – udarci u oko. Pošto se zadnja subkapsularna zamućenja nalaze u blizini optičkog centra oka, ona značajno utiču na vid. Zbog toga, ona mogu ranije i brže smanjiti vidnu oštrinu u poređenju sa nuklearnim ili kortikalnim kataraktama i smanjenje vidne oštrine često nije u srazmeri sa intenzitetom zamućenja, odnosno, vrlo mala zamućenja dovode do izraženijeg gubitka vidne oštrine.
KADA POTRAŽITI POMOĆ LEKARA
Kataraktu obično uočavamo kao pojavu “magle” pred okom. Ona u početku može biti neznatna, da bi se tokom vremena razvijala i sve intenzivnije „navlačila“ i dobijao utisak kao da se gleda kroz dim. Najčešće se opisuje kao pojava „tračica“, „paučine pred okom“, „pojavom nekoliko različitih boja kada se gleda u sijalcu, odnosno u izvor svetla“ i dr. Intenzitet boja je smanjen, javljaju se problemi prilikom noćne vožnje, i povećanje osetljivosti na svetlost. S obzirom da se postepenim razvijanjem zamućenja menja i prelomna moć sočiva, u određenom momentu, osobe koje su do tada nosile naočare za blizinu, mogu primetiti da bolje vide bez naočara nego sa njima. Ukoliko se ne leči, dolazi do sve intenzivnijeg zamućenja i gubitka vida. U odmaklom stadijumu, vid bude toliko narušen da postoji samo osećaj svetla.
ŠTA SE MOŽE URADITI – LEČENJE KATARAKTE
Nijedan konzervativni (nehirurški) medicinski tretman nije pokazao, još uvek, efikasnost u lečenju ili prevenciji nastanka katarakte. Kako bi se eventualno njen razvoj usporio, preporuke su u vezi sa uravnoteženom ishranom, sprečavanju prekomernog izlaganja UV zračenju korišćenjem kvalitetnih naočara sa UV filterom, izbegavanju povreda oka korišćenjem zaštitnih naočara u određenim profesijama sa povišenim za to rizikom, a ukoliko postoje neka sistemska oboljenja, kao što je dijabetes, pažljiva kontrola vrednosti šećera u krvi.
Drugim pristupima se uglavnom dobija samo privremeno i prolazno poboljšanje vidne funkcije: promena dioptrija u naočarama radi postizanja što je moguće bolje korekcije vida, povećano osvetljenje i korišćenje lupe za rad na blizinu. Nije dokazano da ukapavanje određenih vrsta kapi usporava napredovanje, te se katarakta i ne može izlečiti kapima, već jedino operacijom.
Pre operativnog lečenja katarakte neophodno je uraditi kompletan oftalmološki pregled. Ovaj pregled je jednostavan i bezbolan. Njme se određuje stepen razvijenosti katarakte ili postojanja još nekih očnih oboljenja. Uključuje biomikroskopiju prednjeg segmenta oka (rožnjače, dužice, sočiva), merenje očnog pritiska i širenje zenica, kako bi se omogućio detaljan pregled očnog dna. Pored ovih pregleda radi se i biometrija, merenje kojim se određuje jačina dioptrije veštačkog sočiva, koje se tokom operacije ugrađuje u oko, kao zamena za zamućeno prirodno. Ponekad su potrebna još neka dopunska ispitivanja, kako bi se procenilo da li postoje druge promene, koje pored katarakte mogu takođe uticati na smanjenje vidne oštrine. Nakon oftalmološkog pregleda, zajedno odlučujemo da li ćete se operisati ili operaciju odložiti na neko vreme.
