Senilna (staračka) degeneracija makule, poznatija pod skraćenicom AMD (od engl. Age-related Macular Degeneration), vodeći je uzrok trajnog oštećenja centralnog vida kod osoba starijih od 50 godina u razvijenom svetu. Bolest zahvata žutu mrlju (makulu) – centralni, najosetljiviji deo mrežnjače, zadužen za oštar vid neophodan za čitanje, prepoznavanje lica i vožnju. Iako AMD ne dovodi do potpunog slepila, s obzirom na to da periferni vid ostaje očuvan, značajno narušava samostalnost i kvalitet života obolelih. Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje ključni su za očuvanje vida, posebno kod agresivnije, vlažne forme bolesti.
Šta je AMD?
Makula je centralni deo mrežnjače, prečnika svega oko 5,5 mm, sastavljen od miliona ćelija osetljivih na svetlost. Ona omogućava da obavljamo svakodnevne zadatke koji zahtevaju oštar, detaljan vid – čitanje, prepoznavanje lica, bezbednu vožnju. Kod AMD-a dolazi do postepenog oštećenja ćelija makule, dok periferni (bočni) vid ostaje očuvan. Zamislite da gledate u sat – i dalje ćete videti brojeve na njemu, ali ne i kazaljke u centru.
Postoje dve forme bolesti:
Suva (atrofična) forma AMD Najčešći oblik bolesti, prisutan kod oko 80-90% obolelih. Karakteriše je postepeno stanjivanje slojeva makule i nakupljanje sitnih žućkastih naslaga proteina i lipida, zvanih druze, ispod mrežnjače. U ranoj fazi, druze ne remete vid i otkrivaju se samo na pregledu očnog dna. Bolest napreduje sporo, tokom više godina, a u uznapredovaloj fazi dolazi do odumiranja ćelija makule na širem području – stanja koje se naziva geografska atrofija.
Vlažna (eksudativna, neovaskularna) forma AMD Ređi, ali znatno agresivniji oblik bolesti (10-20% slučajeva). Nastaje kada se ispod mrežnjače počnu stvarati novi, patološki krvni sudovi (horoidalna neovaskularizacija). Ovi sudovi su krhki i propustljivi, pa iz njih curi krv i tečnost, izazivajući otok i, ukoliko se ne leči, brzo i ozbiljno oštećenje makule ožiljnim tkivom. Za razliku od spore, postepene suve forme, vlažna AMD se obično razvija iznenada i brzo napreduje.
Suva forma AMD može, kod dela pacijenata, vremenom preći u vlažnu formu, zbog čega je redovno praćenje važno kod oba oblika bolesti.
Fundus nalaz – napredovanje senilne degeneracije makule (AMD)Napomena: prikaz je ilustrativan i pojednostavljen, radi lakšeg razumevanja razlike između faza i formi bolesti, i ne predstavlja stvaran nalaz konkretnog pacijenta.
Faktori rizika
Tačan uzrok nastanka AMD nije u potpunosti poznat, ali su identifikovani brojni faktori koji povećavaju rizik od njenog razvoja:
- starost preko 50 godina, sa rizikom koji raste sa svakom narednom decenijom života,
- porodična anamneza AMD (nasledna predispozicija),
- pušenje – jedan od najznačajnijih faktora rizika na koje pacijent sam može uticati,
- srčano-krvne bolesti koje utiču na krvne sudove, povišen krvni pritisak i povišen holesterol,
- gojaznost i neuravnotežena ishrana, siromašna antioksidansima,
- prekomerna izloženost sunčevoj (UV) svetlosti,
- pripadnost beloj rasi.
Simptomi – kada posetiti lekara?
Rani simptomi AMD mogu proći gotovo neopaženo, posebno ako je zahvaćeno samo jedno oko, jer zdravo oko kompenzuje razliku. Znaci na koje treba obratiti pažnju su:
- zamagljen ili oslabljen centralni vid,
- krivljenje slike (metamorfopsija) – prave linije izgledaju talasasto ili izvijeno,
- tamna ili siva mrlja u centru vidnog polja, uz očuvan periferni vid,
- otežano prepoznavanje lica ili čitanje sitnog teksta,
- bleđe ili manje izražene boje.
Vlažna forma AMD može se razviti i pogoršati u roku od svega nekoliko dana, zbog čega svaku iznenadnu promenu centralnog vida treba shvatiti ozbiljno i odmah zakazati pregled – u ovom slučaju, brzina reakcije direktno utiče na ishod lečenja i količinu vida koja se može sačuvati.
Kako se vidi kroz različite faze AMDNapomena: prikaz je ilustrativan i pojednostavljen – ne predstavlja stvarnu fotografiju vida. Stepen i brzina napredovanja simptoma su individualni i zavise od forme i stadijuma bolesti.
Amsler test je jednostavan način da sami, kod kuće, povremeno proveravate svaki od očiju posebno – detaljnije o njemu možete pročitati u tekstu o epiretinalnoj membrani, gde je test detaljno opisan.
Kako se dijagnostikuje AMD?
Dijagnoza AMD postavlja se na kompletnom oftalmološkom pregledu, koji uključuje:
Određivanje oštrine vida.
Pregled očnog dna na proširenu zenicu, kojim lekar direktno uočava druze, promene pigmenta ili znake vlažne forme bolesti.
Optičku koherentnu tomografiju (OCT) – ključni dijagnostički metod, kojim se otkriva i meri eventualna tečnost ispod ili unutar makule, kao i stepen njene atrofije. OCT angiografija dodatno, bez ubrizgavanja kontrasta, prikazuje patološke krvne sudove kod vlažne forme.
Fundus autofluorescenciju (FAF) – posebno korisnu kod suve forme, za precizno određivanje granica i praćenje napredovanja geografske atrofije.
Fluoresceinsku angiografiju, po potrebi – dodatnu potvrdu prisustva i tipa patoloških krvnih sudova kod vlažne forme.
Na osnovu ovih nalaza lekar određuje formu i stadijum bolesti i predlaže odgovarajući plan lečenja ili praćenja.
Kako se leči AMD?
Pristup lečenju zavisi od forme bolesti:
Suva forma AMD Za sada ne postoji lek koji može izlečiti ili zaustaviti suvu formu AMD. Kod pacijenata sa umerenim ili uznapredovalim stadijumom, pokazalo se da posebno formulisani dodaci ishrani (po tzv. AREDS2 formuli, sa vitaminima C i E, luteinom, zeaksantinom, cinkom i bakrom) mogu usporiti dalje napredovanje bolesti kod dela pacijenata. Preporučuju se i opšte mere – uravnotežena ishrana bogata zelenim lisnatim povrćem i ribom, prestanak pušenja i zaštita očiju od UV zračenja. Redovno praćenje je ključno, s obzirom na mogućnost prelaska u vlažnu formu.
Vlažna forma AMD Standard lečenja su intravitrealne injekcije anti-VEGF lekova, kojima se zaustavlja rast patoloških krvnih sudova i smanjuje curenje tečnosti. Terapija se sprovodi kroz seriju injekcija, uz redovne OCT kontrole radi praćenja odgovora i prilagođavanja daljeg razmaka između doza – detalje o samom postupku, vrstama lekova i očekivanom toku terapije pogledajte u posebnom tekstu o intravitrealnim injekcijama.
Kada se obavlja kontrola?
Učestalost kontrola zavisi od forme i stadijuma bolesti:
Kod rane suve forme, kontrole se najčešće zakazuju jednom godišnje, ili ranije ukoliko pacijent primeti promenu vida.
Kod umerene do uznapredovale suve forme, preporučuje se redovno samostalno praćenje Amslerovim testom kod kuće, uz kontrolne preglede na nekoliko meseci.
Kod vlažne forme, tokom aktivne terapije injekcijama kontrole su znatno češće, u skladu sa šemom terapije i OCT nalazom.
Ukoliko primetite iznenadnu promenu, krivljenje slike ili pojavu mrlje u centru vida, ne čekajte zakazani termin – obratite se lekaru odmah.
Ko se bavi lečenjem AMD u Dr Džinić?
Dijagnostiku i lečenje senilne degeneracije makule u Očnoj bolnici prof. dr Džinić izvodi tim iskusnih oftalmologa, odnosno oftalmohirurga, u okviru bolnice koja neguje tradiciju prisutnu u oftalmologiji Vojvodine još od 1989. godine. Bolnica danas broji 5 lekara specijalista iz različitih oftalmoloških subspecijalnosti i preko 1000 intervencija godišnje, uz kontinuirano stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu. Sa kompletnim timom i njihovim užim oblastima rada možete se upoznati na stranici Naš tim.
Zašto odabrati Dr Džinić?
35+ godina iskustva u dijagnostici i lečenju očnih bolesti.
Kompletna dijagnostika na jednom mestu – OCT, OCT angiografija, fundus autofluorescencija i fluoresceinska angiografija.
Iskustvo u sprovođenju intravitrealne terapije, uz individualno prilagođenu šemu lečenja.
Kontinuitet nege – dugoročno praćenje bolesti u okviru iste ustanove.
Sve usluge na jednom mestu – od dijagnostike, preko terapije, do optike i pomagala za slabovide.
Česta pitanja o senilnoj degeneraciji makule
Da li AMD dovodi do potpunog slepila? Ne. AMD zahvata centralni vid, dok periferni (bočni) vid ostaje očuvan. Iako značajno otežava čitanje, prepoznavanje lica i vožnju, obolele osobe zadržavaju sposobnost kretanja i orijentacije u prostoru.
Da li se suva forma AMD može pretvoriti u vlažnu? Da, kod dela pacijenata suva forma vremenom prelazi u vlažnu, zbog čega je redovno praćenje važno čak i kada bolest sporo napreduje.
Da li dodaci ishrani mogu izlečiti AMD? Ne, ne postoji lek ni dodatak ishrani koji leči AMD. Kod umerene do uznapredovale suve forme, posebno formulisani dodaci (AREDS2 formula) mogu usporiti dalje napredovanje bolesti kod dela pacijenata, ali ne mogu vratiti već izgubljen vid niti sprečiti bolest kod zdravih osoba.
Koliko dugo traje terapija injekcijama kod vlažne AMD? Terapija je po pravilu dugotrajna, često i višegodišnja, uz mogućnost produžavanja razmaka između injekcija ukoliko je nalaz stabilan. Više o toku terapije pogledajte u tekstu o intravitrealnim injekcijama.
Da li AMD pogađa oba oka? Bolest se često javlja asimetrično – prvo, ili izraženije, na jednom oku. Rizik od pojave na drugom oku postoji, zbog čega se redovno prati i naizgled zdravo oko.
Da li postoji način da se AMD spreči? Bolest se ne može u potpunosti sprečiti, ali zdrav način života – prestanak pušenja, uravnotežena ishrana, zaštita od UV zračenja i redovni oftalmološki pregledi nakon 50. godine – mogu smanjiti rizik ili doprineti ranom otkrivanju bolesti.