Glaukom je vodeći uzrok ireverzibilnog slepila. 80 miliona ljudi širom sveta boluje od glaukoma. Hronična je i progresivna očna bolest. Nastaje usled oštećenja očnog živca, koje dovodi do gubitka vidnog polja. Očni živac (nerv) predstavlja vezu između oka i mozga. Živac služi za prenos impulsa sa retine (očnog dna) oba oka, do mozga gde se formira jedinstvena slika koju vidimo.
Glaukom je poznat i kao „tihi kradljivac vida“, jer u ranim stadijumima najčešće ne daje nikakve simptome. Rano otkrivanje i lečenje glaukoma predstavljaju zato najvažnije korake u prevenciji gubitka vida.
Gubitak vida počinje na periferiji vidnog polja i postepeno zahvata centralni vid, ukoliko se glaukom ne leči. Potrebni su meseci do godine oštećenja očnog živca, da bi se simptomi uočili. Jednom izgubljen vid ne može se vratiti.
Intraokularni pritisak (IOP) ili očni pritisak predstavlja pritisak tečnosti unutar oka. Stalno stvaranje i drenaža (oticanje, eliminacija) očne tečnosti održava ovaj pritisak u ravnoteži. Jedini je poznati faktor rizika za glaukom, na koji se može delovati, te je time glavni cilj savremene antiglaukomske terapije. Za normalne vrednosti očnog pritiska uzimaju se vrednosti između 10 i 21 milimetra živinog stuba (mmHg).
U retkim slučajevima, mogu se meriti povišene vrednosti očnog pritiska, ali bez drugih oštećenja, što se naziva okularnom hipertenzijom. S druge strane, postoji vrsta glaukoma kod koje očni pritisak uslovno može biti i u granicama normalnih vrednosti (tzv. normotenzivni, ili glaukom sa (pseudo)normalnim pritiskom).
Vrlo je važna i porodična anamneza, naročito prisustvo bolesti kod brata ili sestre. Prisustvo glaucoma u porodici povećava rizik od nastanka četiri do devet puta.
Postoji više tipova glaukoma:
Primarni glaukom otvorenog ugla (POAG) – je najčešći tip, karakterisan povećanim otporom/oštećenjima u finom drenažnom sistemu oka (trabekularnoj mreži), prilikom drenaže očne tečnosti, dok drenažni ugao između rožnjače i dužice ostaje otvoren. Zbog ovog blokiranja pritisak u oku postepeno raste, što dovodi do oštećenja očnog živca i progresivnog gubitka vida.
Primarni glaukom zatvorenog ugla (PACG) – nastaje usled zatvaranja drenažnog ugla prednje očne komore (najčešće zbog pupilarnog bloka), što dovodi do smanjenog oticanja očne tečnosti, porasta intraokularnog pritiska i naknadnog oštećenja očnog živca sa gubitkom vidnog polja. Posebno hitno stanje u oftalmologiji predstavlja akutni napad glaukoma zatvorenog ugla, koje nastaje usled naglog porasta intraokularnog pritiska zbog opstrukcije drenaže (oticanja) tečnosti unutar oka. Više faktora može do njega dovesti, ali glavni predisponirajući faktor je anatomska građa oka, koja rezultira plićim uglom između dužice i rožnjače ka drenažnom sistemu oka. Akutni glaukom zatvorenog ugla se klinički manifestuje naglim nastankom jakog bola u jednom oku ili glavobolje, praćenih zamućenim vidom, obojenim haloom oko jakih svetala, mučninom i povraćanjem. Hitno lečenje je od presudnog značaja kako bi se sprečio trajni gubitak vida, nakon čega se sprovode druge dodatne procedure.
Primarni kongenitalni glaukom – je retka bolest koja nastaje usled genetski uslovljenih abnormalnosti trabekularne mreže i ugla prednje očne komore, što dovodi do povišenog intraokularnog pritiska (IOP), bez drugih očnih ili sistemskih razvojnih anomalija. Prema uzrastu pojave bolesti, može biti: novorođenački (0–1 mesec), infantilni (>1–24 meseca), kasni početak (>24 meseca)
Sekundarni glaukomi – su glaukomi koji nastaju kao posledica („sekundarno“) nekog drugog oboljenja ili povrede oka. Iako se uzroci primarnog i sekundarnog glaukoma razlikuju, povećanje očnog pritiska i posledično oštećenje očnog živca su isti. U češće podvrste sekundarnih glaukoma, spadaju i uveitični (inflamatorni) glaukom – posledica upalnih oboljenja oka i neovaskularni glaukom – često kod osoba koje boluju od dijabetesa, loše regulacije i već ozbiljno oštećenih krvnih sudova.
DIJAGNOSTIKA GLAUKOMA
Jedini siguran način da se dijagnostikuje glaukom jeste kompletan oftalmološki pregled, posebno kod osoba starijih od 40 godina. S obzirom da uglavnom nema simptome u ranim stadijumima, redovni oftalmološki pregledi mogu pomoći da se bolest otkrije na vreme. „Skrining“ pregledi na glaukom, tokom kojih se meri samo očni pritisak, nisu dovoljani da bi se bolest otkrila. Tokom pregleda oftalmolog će:
- izmeriti očni pritisak (tonometrija)
- izmeriti debljinu rožnjače (pahimetrija)
- pregledati drenažni ugao oka (gonioskopija)
- napraviti pregled očnog dna i očnog živca (oftalmoskopija)
- testirati periferni vid – kompjuterizovano vidno polje (perimetrija)
- uraditi kompjutersko merenje očnog živca – optička koherentna tomografija (OCT)
Tonometrija
Predstavlja merenje očnog pritiska. Postoje različiti aparati (tonometri) koji se tom prilikom mogu koristiti, kontaktni i beskontaktni. „Zlatni“ standard, još uvek, predstavlja Goldmanova aplanaciona tonometrija. Potpuno je bezbolna i sigurna metoda, vrlo se brzo izvodi. S obzirom da se radi o kontaktnom merenju, u oči se prethodno ukapaju kapljice lokalnog anestetika. Zatim, lekar nežno dodirne prednju površinu oka uređajem, koristeći plavo svetlo. Očitavanjem vrednosti sa uređaja, oftalmolog meri pritisak unutar oka.
Pahimetrija je merenje debljine površne, prozirne, ovojnice oka (rožnjače) i ona nam omogućava da preciznije procenimo vrednosti intraokularnog pritiska.
Gonioskopija
Zbog specifične pozicije unutar oka, detalji drenažnog ugla se ne mogu videti bez spacijalnog (gonioskopskog) sočiva. Pošto se gonioskopsko sočivo mora prisloniti na površinu oka, u oči se prethodno ukapaju kapljice lokalnog anestetika, koje ovu metodu čine potpuno bezbolnom i sigurnom za izvođenje.
Oftalmoskopija
Predstavlja pregled dubljih delova oka i njegovih struktura (očnog dna). Za ovaj pregled, uglavnom se prethodno preporučuje ukapavanje kapljica kojima se prošire zenice u oku. Nakon toga se primenom aparata oftalmoskopa, ili biomikroskopa uz pomoć odgovarajućih lupa, posmatra polazišni deo vidnog živca na očnom dnu, kao i drugi detalji očnog dna.
Perimetrija
Svrha kompjuterizovanog testiranja vidnog polja (perimetrije), jeste otkrivanje promena u perifernom vidu. Test vidnog polja je ključni deo praćenja pacijenata kod kojih postoji dijagnoza glaukoma i ponavlja se periodično kako bi se utvrdilo da li je bolest stabilna ili napreduje. Pregled je u potpunosti bezbolan i ne zahteva posebne pripreme. Glaukom je bolest koja u početku zahvata periferni (bočni) vid. Kod početnih, suptilnih oštećenja perifernog vida, ove promene je često je teško prepoznati i primetiti, posebno što jedno oko može da kompenzuje drugo. Međutim, kako bolest napreduje, sve veći deo perifernog vida se gubi i u uznapredovalim fazama bolesti prete da zahvataju i centralni vid – odgovoran za visoku vidnu oštrinu.
Optička koherentna tomografija (OCT)
Pored oftalmoskopije, dodatne informacije i analizu vidnog živca (debljinu sloja nervnih vlakana, stepen oštećenja), kao i slikoviti prikaz, pruža nam optička koherentna tomografija (OCT). OCT je dijagnostička metoda koja koristi izvor svetla, određenih karakteristika, za dobijanje slike visoke rezolucije očnih struktura. Snimanje je vrlo brzo i jednostavno za izvođenje.
LEČENJE GLAUKOMA
Oštećenja izazvana glaukomom ne mogu se vratiti. Cilj lečenja glaukoma jeste sniženje intraokularnog pritiska i time zaustavi, odnosno uspori dalje napredovanje bolesti. Modaliteti lečenja uključuju lokalno propisanu terapiju u obliku kapi za oči, ponekad oralne lekove, laserske tretmane, hirurške zahvate ili kombinaciju ovih pristupa.
Lokalna terapija kapima
Lečenje glaukoma često započinje propisivanjem lekova u obliku kapi za oči. Neke kapi smanjuju očni pritisak povećavanjem oticanja tečnosti unutar oka, dok druge smanjuju njenu količinu koju oko stalno stvara. U zavisnosti od toga koliko je potrebno sniziti očni pritisak, može biti propisano više od jedne vrste kapi. Lekovi se moraju redovno uzimati i terapija se ne sme prekidati bez konsultacije sa lekarom! Pojedini lekovi tokom primene mogu izazvati i određena neželjena dejstva, koja obično budu blaža i prolazna, crvenilo oka, privremeno zamagljenja vida, ali pak i neka sistemska, te je stoga neophodno pre primene terapije upoznati lekara oftalmologa o eventualnim bolestima i lekovima koje osoba već primenjuje.
Terapija laserom
Kada lokalna terapija (antiglaukomskim kapima) nije dovoljna, ili se teško podnosi, u lečenju glaukoma može se primeniti laserska terapija. U odabranim slučajevima, laserska terapija može biti inicijalna metoda lečenja, pre uvođenja lokalne terapije. Argon/Nd:YAG laser trabekuloplastika, kod glaukoma otvorenog ugla, ima za cilj poboljšanje oticanja očne vodice i samim tim sniženje intraokularnog pritiska. U pojedinim slučajevima, i nakon laserske intervencije, neophodna je dodatna primena lokalne terapije.
Nešto drugačiji smisao procedure, uglavnom kod glaukoma zatvorenog ugla, ima Nd:YAG laser iridotomija. Njom se stvara alternativnog put za cirkulaciju tečnosti unutar oka, iz njegovih dubljih delova u kojima se ona stvara, do mesta na kome otiče (na kome se drenira), jer pristup mestu drenaže sužen.
Laserske procedure su bezbolne, traju svega nekoliko minuta, nakon čega pacijent odlazi kući, a dalji kontrolni pregledi se planiraju u dogovoru sa oftalmologom.
Operativno lečenje
U slučajevima kada nije moguće očni pritisak održati u granicama normalnih vrednosti, ni uz primenu kapi, niti laserskim intervencijama, pristupa se operativnom lečenju glaukoma. Hirurgija ne može izlečiti glaukom, niti povratiti izgubljeni vid, ali može pomoći sprečavanju daljeg oštećenja. Postoji nekoliko različitih vrsta operacija glaukoma koje mogu sniziti očni pritisak, o kojima će Vas detaljno obavestiti hirurg. Nakon operativnog lečenja u pojedinim slučajevima, može biti neophodna dalja primena kapi. Nakon operacije obavezne su redovne kontrole u dogovoru sa oftalmologom..