Šećerna bolest (dijabetes) je jedna od vodećih pretnji po zdravlje u savremenom svetu, a oko je jedan od organa koji najčešće i najozbiljnije trpi njene posledice. Vaskularne komplikacije dijabetesa – oštećenja krvnih sudova različitih veličina – razvijaju se u srcu, mozgu, bubrezima i oku, a istovremena zahvaćenost više organa povezana je sa lošijom prognozom. Na oku, šećerna bolest može dovesti do dijabetesne retinopatije, dijabetičnog makularnog edema, ubrzanog razvoja katarakte i, u težim slučajevima, neovaskularnog glaukoma. Smatra se da se čak 95% slučajeva slepila usled dijabetesne bolesti oka može izbeći uz redovne kontrolne preglede kod oftalmologa, čak i kada nema nikakvih smetnji vida. U Očnoj bolnici prof. dr Džinić dijagnostika i praćenje ovih pacijenata sprovode se uz najsavremeniju OCT tehnologiju, uz pun spektar terapijskih opcija.
Kompleksne posledice šećerne bolesti na oku
Šta je dijabetesna retinopatija?
Dijabetes melitus tip 1 karakteriše autoimuno uništavanje ćelija pankreasa koje proizvode insulin, dok je dijabetes melitus tip 2 – prisutan kod oko 90% obolelih – rezultat odnosa genetike, stila života i faktora sredine. Bez obzira na tip, dugotrajno povišen nivo šećera u krvi oštećuje zidove sitnih krvnih sudova mrežnjače (retine) – tankog sloja tkiva u zadnjem delu oka preko koga ostvarujemo vid. Ova oštećenja nazivamo dijabetesnom retinopatijom (DR), jednom od najčešćih mikrovaskularnih komplikacija dijabetesa. Rizik raste sa dužinom trajanja bolesti i lošijom regulisanošću šećera u krvi.
Postoje dva glavna stadijuma:
Neproliferativna dijabetesna retinopatija (NPDR) – rana faza, prisutna kod mnogih ljudi sa dijabetesom, različitog stepena težine (blaga, umerena, teška). Dolazi do pojave mikroaneurizmi (sitnih proširenja krvnih sudova), tačkastih krvarenja i propuštanja tečnosti, usled čega mrežnjača oticanje. Ukoliko se otok javi u makuli (žutoj mrlji), nastaje dijabetični makularni edem (DME) – najčešći uzrok oštećenja vida kod ljudi sa dijabetesom (videti posebnu sekciju ispod).
Proliferativna dijabetesna retinopatija (PDR) – uznapredovala faza, kod koje mrežnjača, usled slabe ishranjenosti, počinje da stvara nove, krhke krvne sudove (neovaskularizacija). Ovi sudovi lakše krvare u staklasto telo, a mogu dovesti i do stvaranja ožiljnog tkiva koje povlači mrežnjaču i uzrokuje njeno odvajanje (trakcionu ablaciju retine). PDR je ozbiljna faza bolesti koja može dovesti do teškog gubitka vida.
Dijabetični makularni edem (DME)
Kada se otok na očnom dnu pojavi u makuli (žutoj mrlji), to nazivamo dijabetičnim makularnim edemom. Makula je centralni deo mrežnjače koji obezbeđuje jasan, oštar vid, pa je pojava otoka u njoj, usled propustljivih krvnih sudova izazvanih dijabetesom, najčešći razlog oštećenja vida kod ljudi sa dijabetesom. DME se može javiti udružen sa bilo kojim stepenom dijabetesne retinopatije, uključujući i najranije, blage faze, i dodatno se klasifikuje prema tome da li je zahvaćen centar makule (fovea) – što nosi veći rizik po vidnu oštrinu i najčešće zahteva hitniji pristup lečenju.
Druge komplikacije šećerne bolesti na oku
Neovaskularni glaukom – jedan od oblika glaukoma koji može nastati kao posledica dijabetesa. Novonastali, patološki krvni sudovi mogu se pojaviti i na dužici oka, ometajući normalan protok očne tečnosti kroz drenažni ugao, što dovodi do porasta očnog pritiska.
Katarakta – zamućenje sočiva se kod osoba sa dijabetesom može formirati ranije i napredovati brže, usled povećanog nivoa šećera u krvi.
Faktori rizika
Rizik od nastanka i napredovanja dijabetesne bolesti oka raste sa:
- dužinom trajanja šećerne bolesti,
- lošom regulisanošću nivoa šećera u krvi (povišen HbA1c),
- povišenim krvnim pritiskom,
- povišenim mastima u krvi,
- prisustvom bolesti bubrega povezane sa dijabetesom,
- trudnoćom kod žena sa dijabetesom.
Prevencija napredovanja podrazumeva pre svega dobru regulaciju šećera u krvi, dobru regulaciju krvnog pritiska i masnoća u krvi, redovnu umerenu fizičku aktivnost, odgovarajuću ishranu, redovne oftalmološke preglede i doslednost u pridržavanju saveta lekara.
Simptomi
Dijabetesna retinopatija je u ranom stadijumu najčešće bez simptoma, zbog čega su redovni pregledi ključni za pravovremeno otkrivanje. Kasnije se mogu javiti:
- zamućen ili talasast centralni vid i otežano čitanje ili rad na blizinu – što ukazuje na moguć dijabetični makularni edem,
- pojava crnih mrlja ili “letećih mušica” u vidnom polju – što može ukazivati na manja krvarenja na očnom dnu ili u staklastom telu,
- iznenadan, izraženiji gubitak vida – kod obimnijeg krvarenja.
- Simptomi mogu zahvatiti jedno ili oba oka i pogoršavati se tokom vremena. Ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova, obavezno zakažite oftalmološki pregled.
Kako se dijagnostikuje?
Dijagnoza dijabetesne bolesti oka postavlja se na kompletnom oftalmološkom pregledu, koji uključuje:
- Određivanje oštrine vida.
- Pregled očnog dna na proširenu zenicu, radi procene stepena retinopatije i direktnog uvida u makulu.
- Optičku koherentnu tomografiju (OCT) – radi preciznog merenja debljine žute mrlje, otkrivanja dijabetičnog makularnog edema i praćenja odgovora na terapiju tokom vremena.
- Fluoresceinsku angiografiju, po potrebi – radi procene stepena propuštanja krvnih sudova i prisustva novoformiranih, patoloških krvnih sudova.
- Ultrazvučni pregled oka – kada krvarenje onemogućava direktan uvid u očno dno, radi procene da li postoji i odvajanje mrežnjače.
Kako se leči?
Pristup lečenju zavisi od stadijuma bolesti i procene lekara. Osnovni modaliteti su:
- Laserska terapija dijabetesne retinopatije – detaljno objašnjena u posebnom tekstu.
- Intravitrealne injekcije – danas standard u lečenju dijabetičnog makularnog edema, detaljno objašnjene u posebnom tekstu.
- Vitrektomija (hirurško lečenje) – rezervisana za najteže, uznapredovale slučajeve, detaljno objašnjena u posebnom tekstu.
Bez obzira na izabranu očnu terapiju, dobra regulacija šećera u krvi, krvnog pritiska i masnoća u krvi, u saradnji sa dijabetologom, ostaje temelj uspešnog dugoročnog lečenja.
Kada se obavlja kontrola?
Svi pacijenti sa dijabetesom treba da imaju redovan, najmanje godišnji pregled očnog dna, bez obzira na to da li imaju smetnje vida – a češće ukoliko lekar to proceni ili ukoliko je već otkrivena retinopatija ili DME. Tokom aktivne terapije (injekcije, laser), kontrole se sprovode u skladu sa šemom terapije, uz redovno OCT praćenje.
Ko se bavi lečenjem dijabetičke bolesti oka u Dr Džinić?
Dijagnostiku i lečenje dijabetesne retinopatije i dijabetičnog makularnog edema u Očnoj bolnici prof. dr Džinić izvodi tim iskusnih oftalmologa, odnosno oftalmohirurga, u okviru bolnice koja neguje tradiciju prisutnu u oftalmologiji Vojvodine još od 1989. godine. Bolnica danas broji 5 lekara specijalista iz različitih oftalmoloških subspecijalnosti i preko 1000 intervencija godišnje, uz kontinuirano stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu. Sa kompletnim timom i njihovim užim oblastima rada možete se upoznati na stranici Naš tim.
Zašto odabrati Dr Džinić?
35+ godina iskustva u dijagnostici i lečenju očnih bolesti.
Kompletna dijagnostika na jednom mestu – OCT, fluoresceinska angiografija, ultrazvuk i pregled očnog dna.
Pun spektar terapijskih opcija – laserska terapija, intravitrealne injekcije i, po potrebi, hirurgija.
Tim posvećen bolestima retine, sa dugogodišnjim iskustvom u praćenju dijabetesnih pacijenata.
Sve usluge na jednom mestu – od dijagnostike, preko terapije, do dugoročnog praćenja.
Česta pitanja o dijabetičkoj bolesti oka
Da li dijabetesna retinopatija boli ili daje simptome od početka? Ne. Rani stadijum je najčešće potpuno bez simptoma, zbog čega je redovan godišnji pregled očnog dna neophodan kod svih pacijenata sa dijabetesom, bez obzira na to kako trenutno vide.
Da li DME mogu imati i pacijenti sa blažom dijabetesnom retinopatijom? Da. DME se može javiti i u ranijim, blažim fazama retinopatije, što je dodatni razlog za redovne preglede.
Da li se dijabetesna bolest oka može izlečiti? Postojeća oštećenja se ne mogu u potpunosti povratiti, ali savremena terapija (laser, injekcije, po potrebi hirurgija), uz dobru regulaciju šećera u krvi, može zaustaviti ili značajno usporiti dalje napredovanje i sačuvati vid kod velike većine pacijenata.
Koji je najvažniji korak u prevenciji gubitka vida? Redovna, dobra regulacija šećera u krvi, krvnog pritiska i masnoća, kao i redovni godišnji pregledi kod oftalmologa, čak i kada nema nikakvih smetnji vida.
Da li dijabetes utiče i na druge delove oka, ne samo na mrežnjaču? Da. Dijabetes ubrzava razvoj katarakte, a u težim slučajevima može dovesti i do neovaskularnog glaukoma.