Retinopatija prevremeno rođene dece (ROP – Retinopathy of Prematurity) je bolest krvnih sudova mrežnjače koja se javlja isključivo kod prevremeno rođene dece, i predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila kod dece u svetu koji se može sprečiti. Bolest je vremenski ograničena – razvija se u prvim nedeljama do mesecima po rođenju – zbog čega je pravovremen skrining pregled od presudnog značaja. U Očnoj bolnici prof. dr Džinić pregled prevremeno rođene dece na ROP sprovodi se sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj visoko specijalizovanoj oblasti dečije oftalmologije.
Šta je retinopatija prevremeno rođene dece (ROP)?
Krvni sudovi mrežnjače počinju da se razvijaju sredinom trudnoće i svoj razvoj u potpunosti završavaju tek pred sam termin porođaja. Kod deteta rođenog pre termina, ovaj proces je prekinut na pola puta – deo mrežnjače, najčešće na periferiji, ostaje bez razvijenih krvnih sudova. Kod dela ove dece, u nedeljama koje slede, dolazi do neuređenog, patološkog rasta novih krvnih sudova na granici razvijenog i nerazvijenog dela mrežnjače. Kod blažih oblika, ovaj proces se najčešće sam zaustavi i povuče. Kod težih oblika, patološki krvni sudovi mogu dovesti do krvarenja, stvaranja ožiljnog tkiva i, u najtežim slučajevima, do odvajanja (ablacije) mrežnjače i trajnog gubitka vida.
Faktori rizika za nastanak ROP-a uključuju:
- nisku telesnu težinu na rođenju (najviše su ugrožena deca ispod 1500 grama),
- nizak gestacijski uzrast (rođenje pre 31-32. nedelje trudnoće),
- dužu i intenzivniju potrebu za dodatnim kiseonikom nakon rođenja,
- opštu nestabilnost novorođenčeta u prvim nedeljama života.
- Što je dete nezrelije na rođenju, rizik od razvoja ROP-a, kao i njegovih težih oblika, je veći.
Kada je pregled potreban?
Skrining pregled na ROP preporučuje se svoj deci koja ispunjavaju kriterijume za povećan rizik – u praksi, ovo najčešće određuje neonatolog ili pedijatar tokom boravka deteta u porodilištu ili jedinici intenzivne nege, koji dete i upućuje na prvi oftalmološki pregled. Opšti kriterijumi za upućivanje na skrining uključuju:
- rođenje pre 31-32. nedelje trudnoće,
- telesnu težinu na rođenju ispod 1500 grama,
- decu veće gestacijske starosti ili težine, ukoliko je klinički tok bio nestabilan ili je novorođenče primalo kiseoničnu terapiju, po proceni neonatologa.
- Prvi pregled se najčešće obavlja u periodu od 4 do 6 nedelja po rođenju, u dogovoru sa neonatološkim timom, a tačno vreme prvog i svakog narednog pregleda određuje oftalmolog na osnovu gestacijske starosti deteta i nalaza na prethodnom pregledu.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja isključivo direktnim pregledom očnog dna, pod uveličanjem, na proširenu zenicu. Oftalmolog procenjuje stepen razvijenosti krvnih sudova mrežnjače, lokalizaciju i obim eventualnih promena, prema međunarodno prihvaćenoj klasifikaciji ROP-a (koja opisuje zonu, stadijum i eventualno prisustvo dodatnih faktora rizika). Na osnovu nalaza, lekar određuje da li je stanje potrebno samo dalje pratiti, ili je već indikovano lečenje.
Kako izgleda procedura?
Pregled novorođenčeta na ROP zahteva iskustvo i nežan, prilagođen pristup:
- Zenica se prethodno širi posebnim kapima, prilagođenim uzrastu i telesnoj težini bebe.
- Beba se pažljivo pozicionira, uz prisustvo neonatološkog osoblja ukoliko se pregled obavlja u porodilištu ili jedinici intenzivne nege.
- Oftalmolog, uz pomoć indirektnog oftalmoskopa i specijalnog dečijeg spekuluma za kapke, detaljno pregleda periferiju mrežnjače na oba oka.
- Nalaz se odmah tumači, a lekar određuje da li i kada je potreban naredni kontrolni pregled.
- Pregled kratko traje, ali zahteva punu koncentraciju i iskustvo, s obzirom na sitne strukture oka novorođenčeta i osetljivo opšte stanje deteta.
Koju tehnologiju koristimo?
Pregled se izvodi indirektnim binokularnim oftalmoskopom sa jakim, ali bezbednim izvorom svetlosti i posebnim dečijim spekulumom i sočivima prilagođenim veličini oka novorođenčeta. Kod dece kod kojih je potrebno lečenje, na raspolaganju su i terapijske procedure neophodne u lečenju.
Kako se pacijent priprema?
Pripremu za pregled najvećim delom sprovodi neonatološki tim:
- Zenica se širi kapima prilagođenim uzrastu bebe, prema protokolu koji određuje oftalmolog.
- Pregled se, kad god je to moguće, usklađuje sa rasporedom hranjenja bebe, radi njene veće smirenosti.
- Roditelji dobijaju jasno objašnjenje svrhe pregleda, očekivanog toka i, ukoliko se pregled ponavlja, razloga za dalje praćenje.
Oporavak
Pregled ne zahteva oporavak u pravom smislu reči. Nakon širenja zenice, beba može biti nešto osetljivija na svetlost i razdražljivija u satima koji slede, što je uobičajeno i prolazno. Neonatološki tim nastavlja standardnu negu bebe odmah po završetku pregleda.
Mogući rizici i komplikacije
Sam pregled je bezbedan, uz retke, prolazne nelagodnosti:
- privremenu razdražljivost ili nemir bebe tokom i neposredno nakon pregleda,
- retko, prolaznu promenu srčane frekvencije ili disanja tokom pregleda, zbog čega se pregled kod nestabilnije dece obavlja uz prisustvo i nadzor neonatološkog tima,
- veoma redak rizik od manje ogrebotine rožnjače usled korišćenja spekuluma.
- Sama bolest (ROP), ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, nosi znatno veći rizik od trajnog oštećenja vida nego sam pregled.
Kakvi su rezultati?
Rezultat pregleda je jasna procena stepena razvijenosti krvnih sudova mrežnjače i, ukoliko je ROP prisutan, njegove zone i stadijuma. Na osnovu toga lekar odlučuje da li je potrebno samo dalje praćenje (u razmacima od jedne do nekoliko nedelja, zavisno od nalaza), ili je već indikovano lečenje. Kod velike većine dece bolest se, uz pravovremen skrining, otkrije u ranoj, blažoj fazi i uspešno zaustavi bez trajnih posledica po vid.
Ko nije kandidat?
Skrining pregled se preporučuje svoj deci koja ispunjavaju kriterijume rizika (nedonoščad ispod 1500 grama i/ili rođena pre 31-32. nedelje trudnoće, kao i druga deca po proceni neonatologa). Ne postoje kontraindikacije za sam pregled – naprotiv, kod dece iz rizične grupe pregled se ne preporučuje, već je neophodan. Tempo i pristup pregledu lekar prilagođava opštem kliničkom stanju bebe, u saradnji sa neonatološkim timom.
Ko izvodi pregled u Dr Džinić?
ROP skrining u Očnoj bolnici prof. dr Džinić sprovodi prof. dr Ana Oros, oftalmolog sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti – učestvuje u sprovođenju ROP skrininga u Srbiji i regionu još od 2003. godine, i dr sci.med. Zorka Grgić. Ovakvo iskustvo od suštinskog je značaja, s obzirom na to da pregled i tumačenje nalaza kod novorođenčadi zahtevaju visok stepen specijalizacije. Sa kompletnim timom Očne bolnice prof. dr Džinić možete se upoznati na stranici Naš tim.
Zašto odabrati Dr Džinić?
Dugogodišnje, specijalizovano iskustvo u ROP skriningu, prisutno u našem timu još od 2003. godine.
Kompletna nega na jednom mestu – od skrininga, preko lasera i intravitrealnih injekcija, do vitreoretinalne hirurgije, ukoliko je potrebna.
Nežan, strpljiv pristup prilagođen najosetljivijim pacijentima.
Bliska saradnja sa neonatološkim timovima, radi bezbednog i pravovremenog pregleda.
Česta pitanja o ROP pregledu
Da li sva prevremeno rođena deca moraju na ROP pregled? Ne sva, ali sva deca koja ispunjavaju kriterijume rizika (niska telesna težina, nizak gestacijski uzrast, ili nestabilan klinički tok uz potrebu za kiseonikom) treba da budu pregledana. Neonatolog određuje koja deca spadaju u ovu grupu.
Da li je pregled bolan za bebu? Pregled sam po sebi nije bolan, ali širenje zenice kapima i korišćenje spekuluma za kapke mogu izazvati prolaznu nelagodnost i razdražljivost bebe, što je uobičajeno i kratkotrajno.
Koliko dugo traje praćenje deteta na ROP? Zavisi od nalaza – ukoliko su krvni sudovi mrežnjače u potpunosti razvijeni i nema znakova bolesti, praćenje se završava. Ukoliko postoje promene, kontrole se ponavljaju u razmacima koje određuje oftalmolog, sve dok se mrežnjača u potpunosti ne razvije ili bolest ne povuče.
Da li ROP uvek zahteva lečenje? Ne. Većina blažih oblika ROP-a se spontano povuče, uz redovno praćenje. Lečenje (laser ili injekcije) indikovano je samo kod težih, napredujućih oblika bolesti.
Da li ROP može da se javi i kasnije, nakon što je prvi pregled bio uredan? Ukoliko je mrežnjača u trenutku prvog pregleda već u potpunosti razvijena, dalji rizik je minimalan. Ukoliko razvoj još traje, lekar zakazuje kontrolne preglede upravo zato da bi se eventualna promena na vreme uočila.
Da li deca koja su imala ROP treba i kasnije da idu na redovne oftalmološke preglede? Da. Deca koja su imala ROP, čak i blažih formi, imaju nešto veći rizik od razvoja refrakcionih grešaka (dioptrije), strabizma i slabovidosti u kasnijem detinjstvu, zbog čega se preporučuju redovni pregledi i nakon završetka ROP skrininga – više o tome pročitajte u tekstu Opšti i strabološki pregled dece.