Fundus autofluorescencija (FAF) je neinvazivna dijagnostička metoda koja, bez primene kontrastnog sredstva, prikazuje stanje ćelija retinalnog pigmentnog epitela (RPE) – sloja mrežnjače koji je ključan za ishranu i funkciju fotoreceptora, a samim tim i za zdravlje žute mrlje. U Očnoj bolnici prof. dr Džinić FAF se koristi kao dopuna OCT dijagnostici, posebno kod praćenja hroničnih bolesti žute mrlje.
Šta je fundus autofluorescencija?
Metoda fundus autofluorescencije ukazuje na stanje RPE/fotoreceptor kompleksa. Ćelije retinalnog pigmentnog epitela prirodno sadrže lipofuscin – pigment koji nastaje kao nusprodukt normalnog metabolizma fotoreceptora, a koji pod određenom talasnom dužinom svetlosti prirodno “sija” (fluorescira). Snimak fundus autofluorescencije prikazuje upravo ovu prirodnu fluorescenciju, bez potrebe za bilo kakvim injekcionim kontrastnim sredstvom.
Ozbiljna disfunkcija ćelija RPE registruje se kao hiperautofluorescencija (pojačano nakupljanje lipofuscina, prikazano kao svetlije zone na snimku), dok zone atrofije RPE (mesta gde su ćelije RPE propale) na snimku izgledaju tamno, s obzirom na to da tu više nema ćelija koje bi mogle da fluoresciraju.
Kod kojih bolesti se koristi FAF?
Fundus autofluorescencija je posebno korisna kod bolesti kod kojih dolazi do postepenog propadanja ćelija retinalnog pigmentnog epitela:
- Senilna degeneracija makule (AMD) – posebno kod suve forme, gde FAF precizno prikazuje granice i napredovanje zona atrofije RPE (geografske atrofije), što je teško uočiti drugim metodama.
- Druge bolesti žute mrlje – praćenje promena na RPE kod centralne serozne horioretinopatije nastalih usled dugotrajnog ili ponovljenog nakupljanja tečnosti ispod mrežnjače, kao i procena stepena hronične atrofije RPE kod miopne neovaskularizacije makule.
- Nasledna oboljenja mrežnjače i pojedina zapaljenska stanja oka, kod kojih je praćenje stanja RPE od značaja za procenu napredovanja bolesti.
FAF se najčešće koristi kao dopuna, a ne zamena za OCT – dok OCT prikazuje presek tkiva i njegovu debljinu, FAF daje uvid u funkcionalno stanje ćelija RPE na širem, panoramskom prikazu očnog dna.
Kako izgleda pregled?
Pregled fundus autofluorescencijom je jednostavan i neinvazivan:
- Zenica se najčešće prethodno proširuje kapima, radi kvalitetnijeg snimka.
- Pacijent udobno sedi ispred aparata i gleda u određenu tačku, dok aparat snima celo očno dno posebnom svetlošću.
- Snimanje traje svega nekoliko sekundi po oku.
- Nalaz se odmah prikazuje kao slika očnog dna u nijansama sivog i belog tona, na kojoj tamnije i svetlije zone ukazuju na stanje RPE.
Pregled ne zahteva ubrizgavanje kontrasta niti bilo kakav dodir sa okom, osim samog aparata koji se ne dodiruje direktno sa okom.
Da li je potrebna priprema?
Osim eventualnog širenja zenice kapima, pregled ne zahteva posebnu pripremu. Ukoliko je zenica proširena, preporučuje se da pacijent ne vozi neposredno nakon pregleda, s obzirom na privremeno zamagljen vid i osetljivost na svetlost.
Koliko traje pregled?
Samo snimanje traje svega nekoliko sekundi po oku, dok cela poseta, uključujući širenje zenice, traje oko 15-20 minuta.
Zašto uraditi FAF u Dr Džinić?
- Dopunska dijagnostika uz OCT, za kompletniju sliku stanja žute mrlje kod hroničnih bolesti.
- Precizno praćenje napredovanja atrofije RPE, ključno kod suve forme AMD.
- Iskustvo u tumačenju nalaza u kontekstu ostatka kliničke slike i drugih dijagnostičkih metoda.
- Neinvazivna metoda bez kontrasta, pogodna za često ponavljanje tokom praćenja bolesti.
Česta pitanja o fundus autofluorescenciji
Da li se prilikom pregleda ubrizgava kontrast? Ne. Za razliku od fluoresceinske angiografije, FAF ne zahteva nikakvo ubrizgavanje kontrastnog sredstva – metoda se oslanja na prirodnu fluorescenciju tkiva.
Da li je pregled bolan? Ne, pregled je potpuno bezbolan i ne podrazumeva dodir sa okom.
Po čemu se FAF razlikuje od OCT-a? OCT prikazuje presek tkiva i njegovu debljinu, dok FAF prikazuje funkcionalno stanje ćelija retinalnog pigmentnog epitela na širem prikazu očnog dna. Metode se često koriste zajedno, jer daju komplementarne informacije.
Kod kojih pacijenata se najčešće radi FAF? Najčešće kod pacijenata sa suvom formom AMD, radi praćenja zona atrofije, kao i kod pacijenata sa centralnom seroznom horioretinopatijom ili drugim hroničnim bolestima žute mrlje.
Da li se FAF pregled može ponavljati? Da, bez ograničenja, s obzirom na to da je metoda neinvazivna i ne nosi nikakav rizik.